Tri glavne zablude paušalaca

Da li vam je neko nekada rekao „Ne ne, ne treba to tako, trebalo bi da radiš ovo…“ ili „Čuo sam ja od mog dobrog prijatelja da to ide ovako…“? Čitajući forume, članke, postove, slušajući druge ljude, često se u moru informacija dolazi do pogrešnih ili potpuno netačnih. Predstavljam vam tri glavne zablude paušalaca, koje nastaju upravo dolaženjem do pogrešnih informacija.

Pravdanje troškova

Vođenje poslovnih knjiga i predaja završnih računa kod paušalno oporezovanih preduzetnika ne postoji.
Jedino što je obaveza paušalca je evidentiranje prihoda tj. vođenje KPO knjige, koja se ne odnosi ni u kom obliku na troškove same agencije.

Svu zaradu koju paušalac primi na svoj račun, može trošiti ili podići i manipulisati tim novcem bez ikakvog ograničenja. Poresko rešenje je fiksno i odnosi se na čitav njegov prihod, ma koliki god on bio, i mimo toga ne postoje nikakve obaveze niti se plaća bilo kakav dodatni porez.

Podnošenje zahteva za paušalno oporezivanje

Zahtev za paušalno oporezivanje se ne odnosi na već postojeće paušalno oporezovane preduzetnike, niti postoji bilo koja potreba već postojećih preduzetnika da podnose na kraju godine bilo koji dokument. Samo u slučaju promena u poslovanju, kao što su promena delatnosti ili ulazak u radni odnos, ili izmena u poslovanju koje bi uticale na gubitak ovog statusa, podnosi se odgovarajuća dokumentacija.

Kurs za KPO knjigu pri upisu devizne fakture

U KPO knjigu upisujete iznos devizne fakture konvertovane u dinare po srednjem kursu NBS-a prema datumu fakture(prometa). Kada se kaže prihod misli se na iznos fakture i cenu vaše usluge, a ne koliko je novca leglo na račun.

Ukoliko ta sredstva prebacujete u dinare u narednoj godini – ona svakako ulaze u limit za godinu kada ste izdali fakturu, a ne kada ste ih prebacili na dinarski racun.
Limiti se „prate“ uvek po datumu izdavanja fakture (prometa).