Kome će najavljene olakšice-olakšati?

Prema nedavno objavljenim člancima Netokracije i Startita, Vlada Srbije predstavila je izmene Zakona o porezu na dohodak građana koji stupa na snagu od 01.01.2020. Ovim izmenama biće značajno promenjeni uslovi za poslovanje preduzetnika i preduzetnika paušalaca, uvodjenjem testa samostalnosti. Međutim, tek u narednim nedeljama će zvanična dokumenta biti objavljena, a njihova primena nas očekuje u vrlo kratkom roku. 

Kada je prethodne godine započet rad na reformi paušalnog oporezivanja, fokus je stavljen na digitaliziaciju poreske uprave, smanjenje administracije i smanjenje subjektivnosti poreskih inspektora. Na ovim stavkama je grupa radila, a test samostalnosti nije kreiran zajedno sa radnom grupom niti su, prema našim saznanjima, ove izmene sinhronizovane sa onima koje je pripremala radna grupa.

Ko je u fokusu promena?

Akcenat je stavljen na uvođenje podsticaja za zapošljavanje lica koja koja su u toku 2019. godine radila kao preduzetnici i preduzetnici paušalci, kako bi se smanjila zloupotreba ove vrste oporezivanja. Evidentno je da je ovim izmenama cilj bio uticanje na rad IT zajednice i čini nam se da je napravljen paravan za suzbijanje simulacije rada za IT industriju koji moze biti koban za ostale delatnosti koje nemaju alternativu ili pak imaju jako lošu. Glavno pitanje je da li je pri izradi ovih promena uzet u obzir rad i način rada drugih industrija i koje će posledice ovo imati na njih?

Inicijativa Digitalne Srbije navodi da su predložene olakšice dugoročno gledano dobro rešenje, ali nas ostavljaju bez odgovora na pitanje – šta posle 3 godine? 

Postavlja se pitanje i šta se dešava sa preduzetnicima koji tek započinju biznis i imaju zapravo samo jednog klijenta. Na koji način će ovaj test uticati na rad npr. profesora, glumaca, scenografa, kostimografa, prevodilaca, zanatlija koji su često angažovani od strane jedne kompanije ili rade do realizacije jednog projekta?  
Uzmimo za primer glumca kome je ugovorom bez sumnje definisano radno vreme, godišnji odmor, a prostor kao i alati za rad obezbeđeni od strane klijenta, uvođenjem ovog testa njihov rad bi bio u potpunosti onemogućen. 

Kako ce izmene uticati na rad sa inostranim klijentom?

Nigde se ne spominje da li će se menjati uslovi poslovanja kada je u pitanju rad sa inostranstvom. Da li će jedina opcija za saradnju biti otvaranje stranog predstavništva u Srbiji i koje opcije bi ostale otvorene za one čiji klijenti to ne žele da učine? Ne treba zanemariti činjenicu da veliki broj građana ostaje u zemlji, jer im je sistem paušalnog oporezivanja prihvatljiv za rad u Srbiji i da izmene zakona treba da ih stimulišu da tu i ostanu.

Potreba za javnom raspravom

Da bi ove izmene postigle svoj cilj, Test samostalnosti mora biti jasno definisan kako ne bi bilo ostavljeno previše slobode za tumačenje uslova paušalnog oporezivanja. Ukoliko uslovi testa budu isuviše opšti, kao što se desilo u Hrvatskoj, gde je odluka o paušalnom oporezivanju u potpunosti ostavljenja na milost i nemilost poreskog inspektora, samo će se dodatno podstaći problem sa kojim se suočavamo i danas – da li činite neki prekršaj ili ne, zavisi isključivo od poreskog inspektora, a ne od jasnog zakona.  

Kako test još uvek nije objavljen i ne znamo kako će biti definisan, otvaraju se vrata za mnoga pitanja. Da li ćemo odgovore na neka od njih dobiti u četvrtak na webinaru Inicijative Digitalna Srbija i VojvodinaICT clustera?

Rasprave treba da se vode „o onim promenama koje mogu nekoga ugroziti“ i onda tek tražiti odgovor na pitanje da li su ove olakšice adekvatna kompenzacija tim ugroženim stranama. Od vas očekujem da svojim komentarima date svoju perspektivu i podstaknete lavinu pitanja na koja još uvek nije dat odgovor. 

Sofija Popara, CEO @Pausal