Kako da znam koja šifra plaćanja bi trebalo da se koristi

Sigurna sam da prilikom popunjavanja uplatnice ili naloga za plaćanje, često preskočiš polje šifra plaćanja. Šta je potrebno da se upiše, najverovatnije će znati šalterski službenik, ali šta kada moraš da ga uneseš? Probaću da ti razrešim ovu misteriju, videćeš da nije tako komplikovano.

Koja je struktura šifre plaćanja?

Da krenemo od početka:

Šifre plaćanja imaju svoja pravila i sadrže 3 cifre. Prva cifra može da počinje na 1, 2, 3 ili 9. U ovom tekstu pokriću 1 i 2 jer je to nešto što će svaki preduzetnik koristiti.

1 – označava keš, tj. gotovinu – da li uplaćuješ gotovinu na račun ili je podižeš sa računa uvek će prva cifra biti jedan.

Primer 1: Podižeš gotovinu u banci sa preduzetničkog računa tvoje opcije su:

140 – plata za zaposlenog

166 – isplata gotovine

Primer 2: Uplaćuješ gotovinu/pazar u banci na svoj preduzetnički račun, šifra plaćanja je:

165 – uplata pazara

2 – označava transakciju između dva računa, takozvano bezgotovinsko plaćanje. Bilo da prebacuješ nekom na račun sa svog računa ili neko tebi, uvek će prva cifra biti dva.

Primer 3: Vršiš transfer sa računa na račun

240 – plata zaposlenom

221 – plaćanje fakture

Šta znače druge dve cifre?

Kao što ste videli u primerima, druge dve cifre označavaju svrhu plaćanja. Šifra 40 je plata za zaposlenog, a da li će biti 140 ili 240, zavisi samo da li plaćate gotovinom ili novac prebacujete s računa.

Obrati pažnju – ukoliko koristiš elektronsko bankarstvo, može se desiti da prilikom izbora šifre plaćanje imaš ponuđeno samo dve cifre, upravo ove dve koje označavaju svrhu plaćanja, jer se podrazumeva da ukoliko koristiš e-banking plaćaš bezgotovinski.

Koje šifra plaćanja se najčešće koristi?

Izdvojiću neke od šifara koje ćete najčešće koristiti, dok ceo spisak možeš pogledati ovde.

Plaćanja poreza i doprinosa, APR, Eko takse

Za plaćanje poreza i doprinosa, eko takse i taksi u APR koristi se osnov plaćanja 53 – uplata javnih prihoda, i to poreza, izuzev poreza po odbitku, taksi, naknada i dr.

253 – Ukoliko poreze i doprinose plaćaš elektronski, koristiš ovu šifru. 

153 – Ovu šifru biraš kada poreze i doprinose uplaćuješ gotovinom na šalteru pošte ili Uprave za trezor.

Plaćanje računa, robe i usluga

Za promet robe i usluga, na primer kada plaćaš usluge mobilne telefonije, softver, obuke i edukacije, repromaterijal ili potrošni kancelarijski materijal, koristi se osnov plaćanja 21 – promet robe i usluga – finalna potrošnja.

221 – Ova šifra se koristi za elektronska plaćanja.

121 – Ovu šifru upisuješ kada uplaćuješ sredstva u gotovini na račun dobavljača ili pružaoca usluge.

Podizanje gotovine i prenos s poslovnog na lični račun

Paušalci mogu da raspolažu svojim sredstvima bez pravdanja troškova.

Možeš da podižeš gotovinu sa svog preduzetničkog računa u iznosu do 150.000 dinara dnevno. Osnov plaćanja je 66 – isplata gotovine.

166 – Ovu šifru koristiš za podizanje gotovine na šalteru banke.

Isto tako možeš da preneseš sredstva direktno sa svog poslovnog računa na lični račun. U ovom slučaju osnov plaćanja je 41 – neoporeziva primanja zaposlenih, sociijalna davanja i druga davanja izuzeta od oporezivanja.

241 – Ovu šifru koristiš za prenos s preduzetničkog na lični račun.

Prenos sa ličnog na poslovni račun

U slučaju da na poslovnom računu nema dovoljno sredstava za neko plaćanje, paušalac može da izvrši prenos sa svog ličnog računa. To se tretira kao ulaganje ličnih sredstava u poslovanje i za njega se koristi osnov plaćanja 90 – druge transakcije.

290 – Ovu šifru biraš za elektronske prenose.

190 – Ovu šifru koristiš kada uplaćuješ novac gotovinom na šalteru.

Uplata pazara

Ukoliko posluješ s fizičkim licima i primaš uplate u kešu, u obavezi si da svaki primljeni iznos uplatiš na svoj poslovni račun kao pazar u roku od 7 dana od dana pružanja usluge. U ovom slučaju primenjuje se osnov plaćanja 65 – uplata pazara.

165 – Za uplatu pazara koristiš ovu šifru.

Možda će vas zanimati:

Promena podataka kod paušalaca: šta se prijavljuje i kome